Митар Суботић „Суба“ познат као Rex Ilusivii (Краљ илузија), био је музичар и композитор рођен у Србији који је имао сјајну каријеру у Србији, а потом у Бразилу, један од најистакнутијих бразилских продуцената, и пионира музичке електро сцене, који је несрећно преминуо у новембру 1999. године.
80 е
Суботић је стекао универзитетску диплому у свом родном граду на Универзитету у Новом Саду, пре него што је наставио студије електронске музике у Београду.
Био је пионир електронске музике у бившој Југославији, миксовао и продуцирао бројне познате албуме југословенских извођача Екатарина Велика, Хаустор, Марина Перазић током 1980-их.
Љубав са афро-бразилским ритмовима
Године 1986, његова фузија електронске музике „In The Mooncage“, добила је награду Међународног фонда за промоцију културе од УНЕСКО-а, која је укључивала тромесечну стипендију за истраживање афро-бразилских ритмова у Бразилу.
Заљубивши се у земљу и њену музику, емигрирао је у Сао Паоло 1990-их, где је почела плодна продукција. Каријеру рок музичара започео је као клавијатуриста у краткотрајним бендовима 96% и XX век , након чега се окренуо сопственој соло каријери.
Студирао је композицију и оркестрацију на Музичкој академији Универзитета у Новом Саду, током које је показао интересовање за електронску музику. То је био разлог зашто је похађао курс електронске музике који је на Универзитету у Београду организовао Пол Пињон, британски саксофониста који је привремено живео у Београду.
У то време, под снажним утицајем француског композитора амбијенталне музике Ерика Сатија и британског клавијатуристе и продуцента Брајана Ина, почео је да снима композиције амбијенталне музике, експериментишући са различитим звуцима, укључујући звуке телефона, цвркут птица и амазонску аутохтону музику.
Током тог времена учествовао је у последњем пројекту Милана Младеновића, „Angel’s Breath“, и снимио свој чувени албум
„São Paulo Confessions“.
Креативни Суба и Радио
Суботић је своје прве снимке објавио на оригиналан начин: нумере које су потписане псеудонимом Rex Ilusivii лично је достављао на рецепцију Радио Новог Сада на име Драгана Гојковића „Гоја“, водитеља култних радио емисија Ју поп сцена и Нови видици, који су потом емитовали снимке не знајући прави идентитет аутора.
Након годину дана слања нових композиција Гојковићу сваке недеље, Суботић је одлучио да открије свој идентитет, након чега је уследила жива презентација његовог рада са наступима у Новом Саду, Београду, Загребу, Љубљани, Сарајеву и Суботици.
Године 1983, са новосадском концептуалном уметницом Лином Бус, Суботић је наступао у Паризу и Венецији, а са стрип цртачем Зораном Јањетовим и мултимедијалним уметником Костом Бунушевцем организовао је први југословенски рок наступ у распродатом београдском СКЦ-у.
У то време, Јањетов је био један од његових кључних сарадника, јер му је препоручио да користи псеудоним Рекс Илусиви по лику из стрипа, дао му одређене идеје и назвао неколико композиција.
Композиције снимљене у периоду између 1983. и 1985. године биле су део Суботићевог пројекта Промене. Сарађивао је са бројним познатим музичарима, и створио бројне радио хитове: Зоран Јањетов „Јања“ у песми „Јети“ („Јети“), вокал групе Џакарта Игор Поповић у песмама „Птице“ („Птице“) и „Арабија“ („Арабија“) са Томом ин дер Мјулен на гитари, фронтмен групе Екатарина Велика, Милан Младеновић, у обради песме Џејмса Брауна „Секс машина“, певачица групе Денис и Денис, Марина Перазић, у песми „Плава јутра“ („Плава јутра“) и фронтмен групе Доријан Греј, Масимо Савић, у композицији „Фејсденс“.
Композицију „Зла коб“ („Пропаст“), снимљену под утицајем србске православне музике, Зоран Модли је уврстио на компилацију различитих извођача ПГП РТБ-а „Вентилатор 202, том 1“, објављену 1983. године. Две године касније, песма „Арабија“ појавила се на компилацији „Вентилатор 202, том 3“.
Суботићев дебитантски студијски албум „Disillusioned“, након што су га одбиле велике југословенске дискографске куће, објављен је у оквиру прославе 30. годишњице емисије „Рандеву са музиком“ Радио Новог Сада у ограниченом тиражу од 500 примерака. На снимању су учествовали Милан Младеновић, Урош Шећеров, Масимо Савић, басиста Електричног оргазма Зоран Радомировић „Шваба“ и пијанисткиња Бранка Парлић.
На Б-страни албума налазила се двадесетпетоминутна композиција „Thanx Mr. Rorschach – амбијенти на теме Ерика Сатија“ компонована као нека врста музичког Роршаховог теста на утисцима из Сатијевих тема.
На задњој корици албума налазила се посвета Хрундију Бакшију и рецензија директора Фондације Ерика Сатија у којој се каже: „Велико је задовољство видети да у Југославији музичар, Митар Суботић – Рекс Илусиви, ради на компоновању значајног материјала, посебно дела, омажа Сатију, компонованог на начин који би Сати највише желео – да свако пронађе свој пут и своју личност. Музика Рекса Илусивија представља управо ту формулу, тај поступак.“
Радио је као продуцент и тонски инжењер за друге југословенске бендове: 1985. године продуцирао је албум групе Хаустор „Болеро“, истоимене дебитантске албуме бендова Хероина и Ла Страда, албум „Октобар 1864“ („Играјући се бојама“) из 1988. и албум „Само пар година за нас“ групе Екатарина Велика из 1989. године.
Интересовање за електроакустичну музику, које је показивао од својих раних радова кроз мотиве србских фолклорних песама, одвело га је у Париз, где је 1985. године компоновао позоришну музику, а на институту IRCAM проширио је своје знање у области електронско-акустичне музике.
Гринго Паулиста
Фузија афро ритмова и електро музике
Суботић у Сао Пауло у којем постаје тражен, компонује и снима музику за радио, телевизију, модне ревије и позоришне представе, постајући признати и угледни продуцент, углавном захваљујући постављању темеља електро сцене, комбинујући традиционалну бразилску музику са аранжманима електронске музике.
Сарађује са значајним бразилским музичарима и бендовима тог времена: Катјом Б, Сибеле, Тасијаном, Бебел Жилберто (ћерком познатог бразилског певача Жоаа Жилберта), Арналдом Антунешом, Марином Лимом, Марисом Монте, Жоаом Донатом, Жоаом Парајбом и Местреом Амброзијом.
Током друге половине 1990-их, био је заслужан као аранжер и продуцент на великом броју бразилских албума.
У пролеће 1994. године, са Миланом Младеновићем, почео је да снима материјал за њихов заједнички пројекат „Angel’s Breath“, у којем учествује низ бразилских музичара (перкусиониста Жоао Парајба, гитариста Фабио Голфети, вокалисткиње Мариза и Мадалена) комбинујући алтернативни рок са србском и балканском традиционалном музиком.
У новембру 1999. године,„São Paulo Confessions“ је добио позитивне критике широм света. Рецензија албума на Allmusic-у у којој је критичар John Vallier дао албуму четири и по од пет звездица.
Продуцент и данас најпродаванијег албума једног бразилског уметника ван Бразила – “Танто Темпо” Бебел Гилберто, који дословце спашава из пожара 2. новембра 1999 године.
Иако је већ био спасен из ватре која је захватила његов студио, Суба се, по причи сведока, вратио у дим и пламен да би спасао мастер-траке тог албума, извукао их и нешто касније умро у болници од последица гушења.
Промоција његовог соло-албума “Сао Пауло Confessions” требало је да се одржи дан касније. О звуку, слојевима и важности албума “Сао Пауло Confessions” се пише и данас, на неколико светских језика. Његов колега и сарадник Беко Dranoff тврди да је у питању албум који је био годинама испред свог времена и да је следећи корак био озваничење чињенице да је највећи.
BBC је у музичком ТВ-серијалу “The Sound of Brasil” Суби посветио немали простор, тврдећи да је постао највећи експериментатор и најутицајнији музички продуцент Бразила деведесетих.
Одјеци његове музике могу се наћи у разним деловима планете.
Недавно је и један од wunderkinda електро-техно сцене, Ларс Warnуправо Субу навео као највећу инспирацију, зато што је са лакоћом повезивао ствари.
Недуго након његове смрти објављен је и “Трибуто” албум на којем су учествовали многи Субини пријатељи и сарадници, основан је и “Суба Институте” у Бразилу а по многим информацијама његови пријатељи су у процесу завршавања документарца о његовој важности и утицају на сцену Бразила.
За то време, запањује Субина готово тотална непознатост на просторима са којих је потекао, која је резултат и слабе заинтересованости шире јавности за оно што је урадио за живота.
Велики успех и велика несрећа
2. новембра 1999. радио је на постпродукцији албума своје новопронађене диве, Бебел Жилберто, када се његов студио запалио.
Суба је преминуо само дан након објављивања свог албума „São Paulo Confessions“, и непосредно пре завршетка хваљеног „Tanto Tempo“ Бебел Жилберто, најпродаванијег бразилског албума ван Бразила.
Коментари слушалаца
Суба је био уметнички револуционар у Сао Паолу, у Бразилу. Музички инструменти и певачи били су његови алати, а помогао је у оснивању модерне бразилске електронске музике. Након што је продуцирао два одлична албума: „Tanto Tempo“ са Бебелом Жилбертом и „Sao Paulo Confessions“ од Субе, трагично је преминуо у пожару у студију.
Али не без остављања неколико композиција иза себе и бројних посвећених пријатеља. Овај трибјут је невероватна колекција нове боса нове, ремикса, електронике и посвећеног духа и интензитета текстописаца и извођача.
За оне од вас који цене лаунџ и бразилски џез, ова модерна колекција почиње тамо где су „Confessions“ тек почеле. Суба је преминуо прерано и на трагичан начин, прича каже да је покушао да сачува мало музике у својој кући која је горела уместо да изађе.
Његов продукцијски рад био је иновативан и врхунски; његов кратак допринос бразилском фјужн ворлд биту поставио је стандард за све који га следе. Музичар рођен у Србији радио са Бебел Жилбертовом „Tanto Tiempo“ и његовом ремек-делу „Sao Paulo Confessions“ су дискови који ће се, због својих врхунских квалитета, слушати генерације које долазе.
Ако нисте чули остале албуме, ово може да ово буде ваша почетна тачка; међутим, ако почнете са „Sao Paulo Confessions“, а затим са „Tanto Tiempo“, добићете бољи увид у његову уметност.
На овом диску нема ниједног недостатка; само степени изврсности. Постоји континуитет и кохезиван осећај на диску који је редак међу окупљањем уметника на једном диску. Сибелина „Seria, Amor de A’Aqua“ је веома заводљив римејк који поставља стандарде. Сибелини други доприноси су прилично лепи и секси, као у „Tantos Deseos“. Дуети Џеј Пија и Субе „Futuro Primitivo I, II, III“ су величанствене сарадње које, ако се слушају једна за другом, задивљују својом разрађеном комплексном структуром.
Елемент уживо у „Futuro Primitivo“ појачава аспект давања и примања удараљки и електронског извођења. Трибјут верзија Субине песме „Na Neblina“ добија потпуно другачији звук од оригинала на „Sao Paulo Confessions“, али је вредна интерпретација, иако је помало свемирска.
Ако вам се допао Субин рад, вероватно ће вам се допасти и овај трибјут. Пробајте овај комад електронике, али не заборавите ни његова оригинална дела.
Након Суботићеве смрти, 2000. године, у Бразилу је у његову част основана непрофитна организација Институт Суба, з Новом Саду, подигнут је споменик у лиманском парку у његову част.
Два сјајна видеа
„Suba – Samba Do Gringo Paulista“
Садржи музику Митра Суботића Видео снимак је монтиран од материјала преузетог из BBC серије „Brasil Brasil“.
Suba – Sereia / Mermaid (São Paulo Confessions)
Ова прича је инспирисана грађанским ратом у бившој Југославији.
Садржи музику Митра Суботића. Инспирисан манга анимацијом, Аластер Грејам је креирао изглед са дизајнерима Зораном Јањетовим из Србије и Гораном Суџуком из Хрватске, који су били на супротстављеним странама током грађанског рата.
Људи су живи посебно кад их помињемо, а Суба је вредан светске пажње, а наш уметник и стваралац.
Више на subafondacija.com и mitarsuboticsuba.blogspot.com
