Музичар, светац, миротворац и гласник љубави и мира
Роберт Неста Марли (6. фебруар 1945. – 11. мај 1981.) јамајчански певач, текстописац и гитариста. Пионир регеа, спојио је елементе регеа, ска и рок.
Марли је популаризовао јамајчанску музику широм света и постао глобална фигура у популарној култури. Својој музици је удахнуо духовност. Марли је дете белог робовласника и мајке робиње са плантаже. Ништа није случајно.
Марли је започео каријеру 1963. године, након што је са Питером Тошом и Банијем Вејлером основао „The Wailers“. Године 1965, објавили су свој дебитантски студијски албум, „The Wailing Wailers“, који је садржао сингл „One Love“.
Поруке љубави и мира кроз музику
Вејлерси су објавили још 11 студијских албума, и променили су име у Bob Marley and the Wailers. Почели су да добијају међународну пажњу након потписивања уговора са Island и турнеје са албумима Catch a Fire и Burnin из 1973 год. Након глобалне популарности Ерик Клептонове верзије Марлијеве песме 1975 год „I Shot the Sheriff“ Марли је остварио међународни пробој својим првим хитом ван Јамајке „No Woman, No Cry“
Након тога је уследио његов албум Rastaman Vibration (1976) који је доживео велики успех у Сједињеним Државама,
Марли је преживео први покушај атентата.
Јамајка колонија и стални рат на улицама
3. децембра 1976. године, два дана пре миротворног концерта „Smile Jamaica“, Боб Марли, његова жена Рита и менаџер Дон Тејлор су рањени. Тејлор и Рита су задобили тешке повреде, Марли је задобио лакше ране у грудима и руци. Ипак, концерт је одржан, а повређени Марли је показао неустрашивост и наступио. Чланови групе Zap Pow свирали су као пратећи бенд Боба Марлија пред фестивалском публиком од 80.000 људи, док су се крили остали чланови групе The Wailers.
Преселио се трајно у Лондон, где је снимио албум Exodus, који је укључивао елементе блуза, соула и рока и имао је велики успех.
Марли је био део и ватрени заговорник Растафаријанског покрета, чија је култура била кључни елемент у развоју регеа. Марли је сматрао да је Хајле Селасије I од Етиопије инкарнација Бога. Међутим, касније је прешао је у етиопско православно хришћанство 4. новембра 1980. године. Године 1977, Марлију је дијагностикован непознат рак који му је одузео живот 1981.
Албум „Uprising“ је објављен у мају 1980. Бенд је завршио европски део турнеје „Uprising“, одржавши свој највећи концерт пред 100.000 људи на стадиону Сан Сиро у Милану, у Италији.
Време тешке болести је проводио читајући Свето Писмо, умро је у мају 1981. Марлијеве последње речи његовом сину Зигију биле су: „На путу горе, поведи ме горе. На путу доле, не изневери ме.
“ Обожаваоци широм света изразили су своју тугу, и имао је државну сахрану са свим почастима на Јамајци где су милиони људи дошли да га испрате.
„Рат“
„Рат“ је песма из 1976. године, „Rastaman Vibration“, Марлијевом једином албуму који се нашао међу 10 најбољих у САД.
Почетак другог светског рата је био 1935 год Етиопију православну Афричку земљу је напала далека Мусолинијева фашистичка католичка Италија, земља је уништена од комунизма, и крст је замењен…
Текст песме је говор етиопског цара Хајлеа Селасија I који је одржао 1936. године пред Лигом народа која ништа није предузела.
„Док год филозофија која једну расу сматра супериорном / А другу / инфериорном / коначно / И трајно / Дискредитована / И напуштена / Свуда је рат / Ја кажем рат.
Док год више нема / грађана првог и другог реда било које нације / Док боја човекове коже / Није од већег значаја / од боје његових очију / Ја кажем рат.
Док год основна људска права / Не буду подједнако загарантована свима, / Без обзира на расу / Је рат.
Да до тог дана / Сан о трајном миру, / Светско грађанство / Владавина међународног морала / Остаће само пролазна илузија којој треба тежити, / Али никада постигнута / Сада је свуда рат / Рат.
И док нечасни и несрећни режими / који држе нашу браћу у Анголи, / У Мозамбику, / Јужној Африци / Подљудско ропство / Не буду срушени, / Потпуно уништени / Па, свуда је рат / Ја кажем рат.
Рат на истоку / Рат на западу / Рат на северу, / Рат на југу – / Рат – рат / Гласине о рату / И до тог дана / Афрички континент / Неће знати за мир/ Ми Африканци ћемо се борити – сматрамо да је то неопходно / И знамо да ћемо победити / Јер смо уверени / У победу!
Добра над злом / Добро над злом, да! / Добро над злом / Добро над злом, да! / Добро над злом – / Добро над злом, да!„
