Колико познајемо и волимо Дунав? Где је извор? Где извире? Где све пролази, земље? Ко је био бродом до Беча, Пеште, Београда, Голубачке тврђаве?

Шта је Дунав теби?

Река, плажа, море, чамци, место сусрета, игре, сећање на дивно детињство, одрастање, прве љубави, журке, рат и бомбе, смех до суза, добри људи, музика, дружење, тајланд на острву, розе вино, рибља чорба, виолина, последњи живи алас,…

Кад сам био клинац одрастао сам у центру и на лиману, стално сам све видео у колору, јер сам имао проблем са сивим стамбеним зградама, видео сам неки (бајковити али реално оствариви) лепши град на мом Дунаву. Увек сам видео лукс Хотеле на кеју и велике старе беле једрењаке који пркосе Тврђави у мирнодобско време.

Људи газе улице, тргове Новог Сада или су на плажи Дунава, а нису свесни, многи не знају пре неколико декада, пола века, век или пар векова, ту је било поприште великих ратова, разарања, од гусара србских, аустријских и турских бродова, до мађарске чизме, немачке и касније нато авијације.

Реке увек спајају и хране људе

Блиска прошлост 18, 19 и 20 век реке у целом свету спајају и хране људе у целом свету. Људи живе на рекама, транспорт, бродови, тргују, рибаре, и река је импулс живота.

Живот на Дунаву у 21 веку замире?

Симболи Новог Сада, Београда, Земуна су вековима били река, плажа – штранд, ресторани с рибом и врхунско вино. Аласи вредни рибари, мреже, њихове породице, и увек риба на столу.

Та времена и доживљај као гумицом да су избрисана. Ресторани прескупи, јести рибу је луксуз у последњих 35 година, рибу извозе а риба прескупа на пијаци, у Азији би био рат због рибе.

Тихе миграције, које се касније чују временом. Неки други народ је доведен да живи овде, а локалци су нестали. Канда су изменили становништво.

“Лепи плави Дунав” до Србије прође пет земаља – Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску и Хрватску.

На самом изворишту, у подножју Шварцвалда, Дунав извире спајањем речица Бригач и Брег, код замка Донаушинген (Донаушинген), где је у 19. веку подигнута фонтана Донаукел (Донаукуелле) као званични симбол изворишта друге најдуже реке у Европи.

Музика и наслеђе које не користимо

„Плави Дунав“ (немачки: An der schönen blauen Donau, дословно „Поред лепог плавог Дунава“, оп. 314) је валцер аустријског композитора Јохана Штрауса II, компонован 1866. године. Првобитно изведен 15. фебруара 1867.

Легенда каже да је најпопуларнија и највише извођена композиција „На лепом плавом Дунаву“ настала пре 155 година у дворцу у Футогу, који је 1777. године изградио гроф Андраш Хадик, где се данас налази Пољопривредна школа.

Јохан Штраус Млађи је 1847. године ту био гост грофа Котека, чија је породица преузела дворац и по чијем је имену данас познат. Инспирисан природним лепотама, управо ту је поставио прве ноте и основе чувеног валцера „На лепом плавом Дунаву“, који је премијерно изведен 15. фебруара 1867. године.

Дунав је река у Европи, друга по дужини после Волге у Русији. Дунав је име добио по Данубиусу који је био римски речни Бог. На свом путу до Црног мора Дунав прође укупно 10 земаља.

Тече кроз централну и југоисточну Европу, од Шварцвалда у Немачкој на југ кроз делту Дунава у Румунији до Црног мора.

Велика и историјски важна река, некада је била граница Римског царства. У 21. веку повезује десет европских земаља, протичући кроз њихове територије или означавајући границу.

Извирући у Немачкој, Дунав тече југоисточно 2.850 км, пролазећи кроз или граничећи се са Аустријом, Словачком, Мађарском, Хрватском, Србијом, Румунијом, Бугарском, Молдавијом и Украјином.

Међу многим градовима на реци су четири националне престонице: Беч, Братислава, Будимпешта и Београд.

Дунав је староевропско име реке изведено од келтског „Дану“ или „Дон“,…