Многе генерације су пратиле егзотичне авантуре Корта Малтезеа, неуморног путника, морнара, истраживача и луталице. Корто Малтезе је „култни“ лик европског романа 20. века.
Корто на шпанском значи „брз“, створио га је 1967. године венецијански илустратор Хуго Прат.
Године 1976, „Балада о сланом мору“ објављена је у књишком формату и награђена је наградом за најбољи страни реалистични стрип албум.
Корто преферира слободу у односу на богатство.
Он нас води на своја путовања до најфасцинантнијих места на свету. Путник морнар који комбинује медитерански изглед и карактерне особине.
Кортo Малтезе je рођен на острву Малта у Валети 10. јула 1887. године, као син британског морнара из Корнвола и андалузијско-ромске вештице и проститутке познате као „Ла Ниња де Гибралтар“ („Девојка са Гибралтара“).
Као дечак који је одрастао у јеврејској четврти Кордобе, Малтезе је открио да нема линију судбине на длану и стога је своју урезао очевом бритвом, одлучивши да је његова судбина само његова.
Иако одржава неутралан став, Корто инстинктивно подржава угрожене и угњетаване. Толерантан је и саосећа према аутсајдерима.
Авантуре почетком 20. века (1900–1920).
У својим авантурама упознаје разне стварне историјске личности, укључујући Џека Лондона, Ернеста Хемингвеја, Хермана Хесеа, Буча Касидија, Џејмса Џојса, Габријелеа Д’Анунција, Фредерика Ролфа, Џозефа Конрада, Сухбатара, Џона Рида, белог руског генерала Романа фон Унгерн-Штернберга, Енвера пашу из Турске и Сергеја Семенова.
Његови познаници се према њему односе са великим поштовањем. Корто се спријатељује са људима из свих друштвених слојева, укључујући и Руса Распућина, његовог главног пријатеља и непријатеља.
Корто је измишљени замишљени херој који има везе са одрастањем самог аутора.
Приче о Корту Малтезу крећу се од директних историјских авантура до окултних секвенци снова.
Он је присутан када је Црвени барон оборен, помаже Хивару у Јужној Америци и бежи од фашиста у Венецији, али такође несвесно помаже Мерлину и Оберону да бране Британију и помаже Тристану Бантаму да посети изгубљени континент Му.
Прва авантура дешава се током Руско-јапанског рата.
У другој он доживљава Велики рат на неколико локација, учествује у Руском грађанском рату након Октобарске револуције и појављује се током раних фаза фашистичке Италије.
У посебној серији Прата, „Пустињски шкорпије“, каже се да је Корто нестао у акцији у Шпанији током Шпанског грађанског рата.
Аутор Прат
„У књижевности ме највише покреће поезија, јер је поезија концизна и развија се кроз слике. Када читам, видим слике, доживљавам их. Иза поезије постоји скривена дубина коју могу одмах да осетим. Као и код поезије, цртани филм је свет слика, човек је приморан да споји два света. Непосредни универзум кроз слике и свет посредован речима.“
Одрастање
Бака је имала важну улогу, водила би Хуга у биоскоп да гледа авантуристичке филмове и, када би се вратили кући, говорила би му: „Хуго, сада нацртај шта си видео.“ Затим би као награду била топла чоколада са колачићима.
Када је имао само седам година, његова тетка, глумица, одвела га је да чује и види Вагнеров „Прстен Нибелунга“, чиме му је отворила свет германских богова, а истовремено му је причала о јеврејским митовима и Кабали.
Тарот, филмови и опера, окупљања жена, митолошки свет, мрачни мистични свет Венеције све је то било присутно у животу и касније у делу Хуга Прата.
Од 1937. до 1943. године Хуго Прат открива Африку, фашизам, рат, униформе многих војски. Мали дечак је са 10 година послат у Африку Абисинију, данашњу Етиопију, где је његов отац официр у италијанској колонијалној војсци фашисте Бенита Мусолинија која учествује у инвазији на ту земљу. Та инвазија је била реални почетак другог светског рата.
Пратов отац је заробљен 1941. године од стране британских трупа и, крајем 1942. године, је умро од болести као ратни заробљеник.
Многе Хугове приче смештене су у стварне историјске епохе и баве се стварним догађајима: ратом 1755. године између француских и британских колониста у колонијалним ратовима у Африци и оба светска рата.
Извор cortomaltese.com
