Највећи херој Првог светског рата. Невероватна прича о храбрости жене у ратовима.

У Балканским ратовима 1912. и 1913. године борила се преобучена у мушкарца. Дуго нико није знао да је неустрашиви херој жена. 

После рањавања у Брегалничкој бици, скоро годину дана после приступања србској војсци, њен пол открило је болничко особље. 

У Првом светском рату се пријавила као добровољац 

Милунка је рањена 9 пута, као бомбаш прошла је све битке од Куманова до ослобођења, преживела је албанску голготу, а једном приликом, у бици на Црној Реци 1916. године, сама је заробила 23 бугарска војника. 

Била је део „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука србске војске „Књаз Михаило“. У овом пуку, осим ње, борила се и Шкоткиња Флора Сандс. 

Милунка се истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима. 

У јесен 1915. године у Македонији је тешко рањена у главу и тако повређена се повлачила преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт, где је учествовала у биткама, на лето и јесен 1916. године. 

Истакла се својим херојством у бици на Кајмакчалану, у окуци Црне реке, када је „гвоздени пук“ био прикључен 122. француској колонијалној дивизији, сама је заробила 23 бугарска војника. 

Добила је највиша, одликовања, два француска ордена Легије части и медаљу „Милош Обилић“. Једина је жена на свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом. 

Почетком 1920-их година за заслуге у рату, од државе је добила само имање у Степановићеву, селу крај Новог Сада, где је подигла кућу и са сестром Славком обрађивала имање. Имала је брак са Вељком, који није био добар за њу, тако да је сама подизала четворо деце. 

У потрази за бољим животом, заједно са ћеркама је отишла за Београд, где је месецима без успеха покушавала да нађе посао. 

За највећег хероја првог рата нема посла у Србији. 

На иницијативу њених сабораца, од 1929. запослили су је као чистачицу канцеларије директора, у Хипотекарној банци у Београду. Потпуно занемарена и од свих напуштена, пензију је стекла радећи. 

Поштовање од Француске владе а не од наше владе. Одбила је лепу понуду да се пресели у Француску, и да добија француску војну пензију. 

Љубав према народу 

Изабрала је да остане у Србији и живи у Београду јер је све нашем народу дала. Ишколовала је и одгајила тридесеторо деце коју је доводила из свог родног села. 

За време Другог светског рата, Милунка је држала малу болницу на Вождовцу, у којој је лечила рањенике. Због помоћи рањеницима је ухапшена од стране Недићеве полиције и шест месеци је провела у злогласном логору Бањица. 

Жена која је дала све , и последњу кап крви, и поднела највећу жртву за свој народ је доживела све најгоре од власти. 

Цео век народ гледа интересну групу која уништава народ, и појединце великане који су све дали народу. 

Најбољи Друштвени систем је онај који има најбољи однос Заједнице према појединцу. 

Кад заједница народ буде имала власт која је сервис који штити и ради у интересу сваког здравог појединца имаћемо савршено друштво, у супротном нестајемо као заједница и народ. 

Арчибалд Рајс као странац а сведок првог светског рата је из љубави дао решење нашем народу пре једног века,.. 

Из књиге Славне Жене Србије