Срби словени јужни, источни, западни и северни…пола Европе. Цела светска историја стане у две речи пљачка територија.
Нема никакве разлике између срба у Европи и домородаца на тзв амиричком континенту, скоро потпуно нестали опљачкани и убијени народи.

”На почетку су се сви Словени звали са властитим именом Срби, што значи род рођак, а странци касније, Немци, су их називали Венди/Винди. Потпуно је јасно, каже се да су Трачани, Скити, Венди, или Венети, Трибали, Илири, и др. које Херодот у својим делима помиње сви по реду Срби. И за време Птоломеја, Тацита, Полибија и др. већином се говори о Трачанима, Вендима, Антима, Трибалима, Дарданцима, Илирима, који су такође били Срби, јер у то време име Словени није било познато”.
Рачки, Ј
Венди је историјски назив за србе који су живели хиљадама година на територији данашње североисточне Немачкe, а данас живе у Словенији, Аустрији, и даље у немачкој Лужици 60.000.
Народ лужичких Срба дуго је одолевао немачкој агресији, па чак и кренуо у офанзиву, нападајући франачке земље и разарајући их.

Саксонске експедиције против Венда и оснивање Магдебурга за време владавине Отоа I , Ото I и његова супруга Едит стижу близу Магдебурга (Хуго Вогел, 1898), wikimedia
Током средњег века, владари из различитих региона Европе тежили су идеји царске хегемоније над одређеном територијом.
Папски крсташки рат 1147. године
Идеја о крсташком рату против Венда први пут потиче из Магдебуршког писма око 1107. до 1110. године, у којем анонимни аутор упућује апел против Венда. Магдебуршко писмо тврди да су Венди пагани и да је свака борба против њих оправдана, а земља коју насељавају је „наш Јерусалим“.
У писму се не нуди никакво формално духовно уживање осим општег спасења душе, већ се нагласак ставља на стицање земље.
Аутор каже: „Ови незнабошци [пагани] су најзлобнији, али њихова земља је најбоља, богата месом, медом, житом и птицама; и ако би била добро обрађена, нико се не би могао упоредити са њом по богатству њених производа.“
Војна кампања коју је покренуло римско царство против паганских словенских племена познатих као Венди, у данашњој североисточној Немачкој и Пољској.
Отимање територија, пљачка и масовна убијања
Током припрема Другог крсташког рата у Свету земљу, издата је папска була којом се подржава крсташки рат против срба.
Словенски вођа Никлот превентивно је извршио инвазију на Вагрију у јуну 1147. године, што је довело до похода крсташа касније тог лета.

Никлот принц словенских Оботритске конфедерације / Schwerin Castle , Håkan Henriksson wikimedia.
Никлот принц Оботритске конфедерације. Никлот и Прибислав су поделили територију Оботрита.
Војћех Герсон, „Oплакани апостолат “, Германска инвазија и убијање Словена, 1866, уље на платну, Национални музеј у Кракову
Све се дешава под маском преласка у хришћанство, што доказује лик епископа на коњу. Наслов открива конкретне догађаје.

Прву групу чине словенске жртве: жене, деца, старији и ненаоружани мушкарци. Они не пружају отпор. Њихов изглед (на свој начин племенит и поуздан) не оставља сумњу да су невини и потпуно беспомоћни. Другу групу чине германски нападачи. Они су наоружани, а њихова дела (нпр. убиства, паљење колиба) откривају да спроводе окрутну и немилосрдну инвазију. Сам њихов изглед може бити застрашујући – бес и свирепост су очигледни на њиховим лицима.
Освајачи су постављени око Словена, чиме окружују своје жртве. Група фигура у центру композиције привлачи пажњу – жене, деца, старци и ненаоружани (полуго) мушкарац. Словенско село је нападнуто и опкољено. Становници се не бране и биће убијени или отети, а насеље уништено.
Јакуб Заржицки, децембар 2016. извор culture.pl
Германизација Србa
Германизација срба у Лужицама је била присилна.

У периоду од 13. до 15. века, значајне промене на етнолингвистичкој мапи лужичко-србске територије изазване су периодом унутрашње колонизације.
Немачки досељеници су основали нова села а Лужички Срби су постали мањина међу бројчано доминантним немачко-говорним становништвом и постепено су губили свој матерњи језик, усвајајући немачки.
Лужички језичко подручје је знатно смањено, а многе територије – постале су немачко-говорне.

Данас само око 60.000 Лужичких Срба који имају званични статус националне мањине у Немачкој.
Зато је крајње време за путовање у прелепу Лужицу, јер углавном тамо у покрајинама Саксонија и Бранденбург живе Лужички Сорби.
Један од начина да се упознате са њиховом културом и историјом јесте да кренете бициклистичком стазом „Лужички Сорби утисци“ у Горњој Лужици, рутом дугом 250 километара кроз територију Лужичких Сорба.
Извори wikipedia, goethe.de
