Ђорђе Карађорђевић (Цетиње, 27. август/8. септембар 1887 – Београд, 17. октобар 1972) био је србски принц, син краља Петра I и Зорке, ћерке црногорског краља Николе I.

Колонијалне игре Аустрије против народа Србије

Скупштина је одлучила да врати назад турског вазала и дахију Милоша Обреновића на место кнеза. Од 1903. Ђорђе је имао титулу престолонаследника, као најстарији краљев син.

Зашто се одрекао права на престо у корист млађег брата Александра?

Након Мајског преврата је Србија остала без краља, а државом је управљала новоформирана Друга влада Јована Авакумовића. 

Влада је сазвала скупштину и сенат са циљем избора новог краља, и одабрали су Ђорђевог оца Петра Карађорђевића. У тренутку избора је Петар са братанцем Павлом живео у Женеви, док је Ђорђе био у Русији са братом Александром где су служили у руској војсци

Први долазак у Србију 

“Данас ми је испуњена Моја најдража жеља; дошао сам у Отаџбину. Ја доносим Отаџбини и народу србском чисту млађану душу и врело срце, да љубим Отаџбину. Од србског народа очекујем, да Ме прими као сина мајке Србије,  као првог и највернијег поданика Његовог Величанства Краља, као праунука Карађорђева. Задахнут србским духом и отхрањен српским млеком, радосно узвикујем: Да живи Мој Отац, Краљ Петар; да живи Србски народ.”

Био је престолонаследник Краљевине Србије од 1903. до 1909. године, али престо није видео.

Престолонаследник Ђорђе (на балкону) је позвао народ на рат са Аустроугарском током демонстрација 1908. године.

Имао је запажену улогу у протестима у Србији током Анексионе кризе, када је одржао два ватрена говора током два велика митинга. 

Био је и члан србске делегације која је током кризе отишла у званичну дипломатску посету руском цару Николају II у Санкт Петербург. 

Престолонаследник Ђорђе (на балкону) је позвао народ на рат са Аустроугарском током демонстрација 1908. године. 

”Драга браћо! 

Осећам се срећан што ми указујете прилику да се једнодушности милог народа и ја придружим. Ја вас уверавам да се осећам поносит да будем војник и добровољачки вођа једног народа који се решио да изгине за своју част и своје интересе. За име народа и част његову, за свето име Србиново и ја ћу поћи са вама и пролићу крв своју срећан што сам син Србског народа, тог најмириснијег цвећа у врту словенском. Нека живи сваки онај, који је готов да мре, нека мре ко хоће да живи! Живео србски народ! ”

Други велики протестни митинг је одржан 15. (3) октобра 1909.

” Драга браћо

Осећаји вашега одушевљења дају ми доказа за вашу способност да силом браните своја права, ако се на други начин не могу одбранити.

Бол који нам је учињен сносимо заједнички. У нашим срцима отворена је рана и ми је морамо излечити да би могли живети.

Будите спремни да и ми једнога дана, сакупљени под заставом Његовог Величанства Краља Петра I, докажемо да:

Живи мртвац Србин не мож’ бити 

С тиранима мора се борити.

Звезда Србству мораће да сине.

Ил’ нек’ народ јуначки погине!

Живео Србски Народ! ”

Храбро срце Србије

По писању Политике, његов говор је прекидан овацијама, а по његовом крају су демонстранти позивали на Дрину и на рат са Аустријом, на шта је и Ђорђе одговорио гестикулацијом да и он то жели да уради.

Онај, који је био најизразитији представник националног отпора према Аустрији уклоњен је и Аустрија сад триумфује. 

У сећању народном то ће остати забележено за свагда, и у Србији а нарочито ван Србије. Заборавиће се све остало, а остаће само једно: да је Престолонаследник Ђорђе уклоњен зато, што је хтео рат Аустрији.”

Принц о смрти Колаковића

У својим мемоарима, Ђорђе Карађорђевић је испричао да се наљутио на Колаковића јер није предао кнежево писмо једној дами. „’Излази ми из очију, издајниче!’, викнуо сам на Колаковића и подигао руку да га ударим. Али нажалост, руке су ми биле везане капутом, који још нисам скинуо, па сам подигао ногу и снажно одгурнуо Колаковића. Чинило ми се да се спотакао, али моја свест то није могла да региструје. Пожурио је напоље, а ја сам поново замишљао да тешко хода и спотиче се…“ 

Србија је колонија Аустрије

Читава афера са Колаковићем и каснијом смрћу је исценирана да би се Ђорђе уклонио са власти. Kнез је изазвао гнев Аустроугарске снажним противљењем колонозицији и пљачки Босне и Херцеговине, годину дана раније. 

Суочен са скандалом који је исконтруисан од терориста, кнез Ђорђе Карађорђевић, десет дана након Колаковићеве смрти, послао је писмо премијеру Стојану Новаковићу:

„Узбуђен потпуно неправедним и неправедним инсинуацијама, које је несрећна случајност изазвала у извесним круговима нашег јавног мњења, част ми је, у одбрану и моје до сада неокаљане части и моје потпуно чисте и мирне душе, да вам дам ову изјаву: Дубоко прожет патриотским дужностима, које ми моја савест у овом тренутку намеће у интересу Отаџбине, одричем се свих права и прерогатива који ми припадају по Уставу. Ова моја одлука је непоколебљива.“

Пашић и “брат” Александар

Иако је краљ Петар Карађорђевић ступио на престо 1903. године, после убиства краља Александра Обреновића, он је био нова мета терориста.

Ђорђе Карађорђевић је оптужио више пута Николу Пашића и Александра, јер је видео шта намеравају. Александар је знао за план тровања брата Ђорђа, и био је жртва уцењивања све до своје смрти, атентатом од истих. 

Ђорђе Карађорђевић у својој књизи „Истина о мом животу“ : 

„Мој отац је ових дана добио вест да неколико млађих официра, заједно са Аписом, на тајном састанку разговарају о извршењу атентата у погодној прилици и решавању питања у Александрову корист.“

Из књиге затвореног принца : „ Зар је требало да цео један народ чији сам и ја син, изгуби слободу, да бих је ја стекао?”

Тероризам у име југословенства 

Димитријевић и неколико његових војних колега ухапшени су у децембру 1916. и изведени пред војни суд због убиства надвојводе Франца Фердинанда, и покушаја атентата на принца регента Александра I у септембру 1916.

Димитријевића је погубио стрељачки вод Краљевске србске војске 3. маја 1917, наравно Пашић је био задужен за случај.

Његове последње речи биле су: „Живела Југославија!“

Склоњен принц 

Од 15. маја 1925. године до 1941. године, Ђорђе Карађорђевић је био у притвору.

Немци су га заробили, током инвазије и окупације Краљевине Југославије од стране Сила осовине. 

Немци су му понудили да влада окупираном Србијом као краљ, што је он одбио. 

Извор wikipedia