Турска морнарица на свом врхунцу се проширила до Индијског океана, у 16. веку, и имала експедицију у Индонезији 1565. године, а почетком 17. века оперисала је чак до Атлантика. Била је на трећем месту послебританске и француске морнарице 1875.

Кад се помене море и морнарица обично сви помисле Енглези
Французи, Шпанци, Холанђани, Португалци и Американци на
крају. Током свог дугог постојања, Османска морнарица је била
укључена у многе сукобе и потписала низ поморских уговора.
Флота је имала 4.070 чланова посаде и служила је као кључна
компонента османске поморске моћи.

Освајање Цариграда и ширење на Средоземно и Црно море.
Поморска битка код Зонкија или Прва битка код Лепанта одиграла
се четири одвојена дана: 12, 20, 22. и 25. августа 1499. године. Била
је део Османско-Млетачког рата 1499–1503. године.
На свом врхунцу у 16. веку, морнарица се проширила до
Индијског океана, шаљући експедицију у Индонезију 1565. године,
а почетком 17. века оперисала је чак до Атлантика.

Храбри Руси Запорошки Козаци

Више од сто година османска поморска надмоћ на Црном мору
почивала је на три стуба: османски Турци су контролисали турске
мореузе и ушће Дунава; ниједна од држава у региону није могла
да окупи ефикасну поморску силу да им се супростави, и без
пиратерије на Црном мору.

Међутим, после 1550-их, почетак честих поморских препада
запорошких Козака означио је велику промену у контроли Црног
мора.

Козачки чамци без кобилице, названи чајке, могли су да приме до
седамдесет људи и опремљени наоружањем, били су
застрашујући у нападима на бродове.

Имали су предност у односу на османске галије јер су, будући да
су били мали и ниско у води, били тешки за уочавање и веома
добри за маневар. Почетком 17. века Козаци су могли да окупе
флоте до 300 таквих чамаца и да их пошаљу у сваки кутак Црног
мора. Чајке и Шајке… Козаци су да нападали велике градове попут Варне, Трабзона, и стигли су до Цариграда.

Гијом Левасер де Боплан, француски војни инжењер, пружио је
извештај из прве руке о козачким операцијама и њиховој тактици
против турских бродова и градова на обали Црног мора.

Врхунац козачких напада догодио се 1637. године, када је велика
група запорошких и донских Козака опсела тврђаву Азов. Након
двомесечне копнене и поморске битке, тврђаву су освојили
Козаци.

Крајем 17. века, током Великог турског рата, османска
морнарица је одржавала значајну Дунавску флоту која се
састојала од 52 брода, укључујући 4 галиота, 28 фрегата и 20
речних чамаца равног дна.

Пирати са Кариба? Не са Дунава.

Србски напади од 15 до 18 века исто као и козаци.

Људи данас на популарним плажама око Београдске или
Петроварадинске тврђаве Дунава уживају , шетају на обалама
Дунава, праве роштиљ, пливају а да не знају какве битке су биле
за слободу Срба вековима.

Дан кад је Дунав био крвав и Јан Хуњади који побеђује са
Србима Мехмеда II са четрдесет бродова, са посадом Срба из Београда.
Србски војници као гусари, ужад и мали чамци, шајке, ножеви у
устима, сабље за појасом, затезање ужета са обе стране обале и
герилски напад на турски брод на месту код Петроварадинске
тврђаве није била ретка појава.

Османска морнарица је стагнирала, у 18. веку иако је остала
међу највећима на свету: са скоро 200 ратних бродова, укључујући
21 борбени брод, била је на трећем месту после британске и
француске морнарице 1875.