Прича о фудбалском васкрсењу. Највољенији гринго Бразила. Дејан Петковић се сматра једним од најбољих страних играча у историји бразилског фудбала. Друштво Србина су најбољи играчи свих времена Пеле, Гаринча, Ривелињо, Зико, Роналдо и Роналдињо.
Србин је на чувеној Маракани освајао титуле за велики Фламенго.
Добио је песму “О Пет” и надимак Пећи од својих навијача.
Дејан Петковић, од милоште познат као „Љубимац“, био је србски фудбалер који је постао легенда и главни идол у бразилском фудбалу, посебно у Фламенгу. Наследник великог Зика.
Његова спортска каријера је почела 1988. у Радничком из Ниша, где је дебитовао у Првој лиги са само 16 година.
Некада давно најбољи градски дерби света
Партизан – Црвена звезда
Играо је три и по сезоне у Звезди, показао је квалитет. Био је учесник најбољег дербија света, и то у веома квалитетним мечевима 99 дерби Партизан – Црвена звезда 2:2 (0:2) Крупниковићеве невероватне маказице, можда најлепши гол на дербију, и тада досуђен пенал, после којег није досуђен следећи за црно-беле 22 године.
100 дерби и улог титула Црвена звезда – Партизан 2:1, 90.000 гледалаца, Партизан је повео голом Ненада Бјековића у 71. минуту, и пропустио је шансу да затвори утакмицу и освоји титулу. Судија Бранимир Бабарогић, је досудио пенал Звезди у 79. минуту ( бивши голман Црвене звезде и члан УО Црвене звезде, судио је чак 8 дербија као главни судија, а седам као помоћни судија) Титуле Звезди, и ко је власник фудбала у Србији? Исти они који неће касније годинама Петковића звати у национални тим.
1995 године прелази у Реал Мадрид. Одиграо је само пет лигашких утакмица. Након неуспешног боравка у Реал Мадриду, Петковић је стигао у Виторију 1997. године, а затим у Фламенго 2000. године, где је достигао свој врхунац.
Од тада, 2000. године, играо је за један од најпопуларнијих тимова, Фламенго, носећи Зиков број 10.
Сматрају га једним од најбољих страних играча у историји клуба. Његов гол из слободног ударца 2001. године против Васко да Гаме донео му је трећу узастопну титулу шампиона Кариоке и овековечен је на Стази славних Маракане 2009. године.
Србин са бразилским срцем
Памте га по техничкој вештини, прецизним додавањима и нестварним головима. Упркос томе што није могао да игра за бразилску репрезентацију због држављанства, навијачи су га од срца прихватили и идол је трибине Фламенга и Торциде Рубро Негра.
Реалов тренер и играч са срцем
“Капело је тежак човек. Били смо на тренингу, Гути био лењ и Фабио се потукао са Гутијем… и одједном ми је пришао и рекао:
‘А ти, Србине, никада више нећеш играти за мене у Реал Мадриду! Јер ниси играч овог клуба.’ Пришао сам му… и рекао:
‘Па, шефе, ако ти је требало шест месеци откако сам дошао да схватиш да нисам играч Реал Мадрида, ти, извини, али не можеш бити менаџер овог клуба.’“
Петковић је потписан за 500 милиона пезета, потпис који је требало да засени уговор његовог земљака србина Пантића у Атлетико Мадриду који је засенио Примеру .
Дејан је имао таленат, нико то није могао порећи, чак је седам пута играо за југословенску репрезентацију, постигавши један гол.
Био је класични број 10, вешт играч са изузетним техничким способностима, мајстор додавања и додира, и одличан извођач корнера, слободних удараца и пенала.
Дао је два гола из корнера.
„Љубимац“ је надимак који су Бразилци дали Дејану Петковићу, према коме се поступа са наклоношћу и оданошћу обично резервисаном за идоле или култне личности.
Пропустио је три СП 1998, 2004 и 2010
Једна од најсмешнијих анегдота у историји фудбала.
На питање за репрезентацију “Ти не играш??
Па Ко то онда игра у репрезентацији твоје земље кад ти не играш”
Дејан Петковић је био права легенда Бразила, и само је ФИФА, успела да га спречи да игра за бразилску репрезентацију, јер га нису звали из његове земље.
Године 2004. вратио се у Васко да Гаму, и те године почеле да круже гласине о могућем позиву у бразилску репрезентацију, на основу идеје да је његова земља порекла „нестала“ и постала нека друга земља.
Међутим, пошто није могао да добије бразилско држављанство,
2005. године, играо у Флуминенсе, где је остао две сезоне. 2009. године вратио се у Фламенго, клуб који му је донео највише радости, где се пензионисао 2011. године у 39. години.
Достигао је врхунац са навијачима Фламенга, где је био прави идол, а навијачи га се са наклоношћу и жаром сећају због његове техничке вештине, и бриљантне игре.
Његова додавања, нестварни голови, а посебно онај гол из слободног ударца којим је Фламенго освојио историјски троструки трећи пораз у шампионату Кариоке 2001. године против њиховог највећег ривала, Васка да Гаме, заувек ће остати урезани у сећања навијача Фламенга.
Његова веза са Фламенгом завршила се на најгори могући начин, на суду, због тога што клуб није исплатио део његове плате. Године 2009, након суђења, успео је да поврати дуговани новац и јасно је ставио до знања да клуб много воли.
Да бисте боље разумели његов утицај на бразилски фудбал и Фламенго, препоручујемо вам да погледате документарац
„Петковић: O Gringo Mais Querido do Brasil“
„Петковић: Највољенији гринго Бразила„ који је маестрално направио режисер Дарко Бајић, иначе велики навијач с друге стране брда.
Србија од Монтевидеа 1930 год
Од како смо бојкотовани од Хрвата и добили Бразилце те 1930… Србија је опасна може до светске титуле … Деценијама тимови могу много али,…. селектори …
Србија има мајстора Петковића. Кога?
2018. године изјавио је за часопис Ел Паис:
„Дошао сам са фантастичног Шампионата Бразил 2005 год , играјући за Флуминенсе. Моје утакмице у Бразилу су преношене у Србији. Читава земља је тражила да будем позван. Увек су смишљали изговор да то не ураде. Када је објављен списак репрезентације за Светско првенство, људи су се питали зашто нисам изабран. “
У то време, Зико је рекао да ће Србија освојити Светско првенство: “Имају 23 играча боља од Пета”.
Људи су почели да зову да ми честитају, али заправо је изабрани био Душан Петковић, син тренера. Заменио је нападача за дефанзивца. Реакције су биле толико негативне, до те мере да, у припреми за Светско првенство, дечак није могао да издржи притисак и отишао је, посрамљен што је тамо. Тако смо играли Светско првенство са једним играчем мање.
Никада ми нису дали званичну изјаву.
Незванично “ Говорило се да бих, да су ме позвали, играо.
Нажалост, изгубио сам два Светска првенства. Придружио сам се одабраној групи добрих играча који никада нису играли на Светском првенству. Не жалим што нисам играо на Светском првенству, јер то није био мој неуспех. У фудбалу, неколико људи има моћ да уништи многе ствари. Људи који су водили мој национални тим чинили су ми лоше ствари, а не сам савез. Не замерам им“.
Европско првенству у фудбалу 1992
Репрезентација Југославије, која je у Шведској, суспендована због грађанског рата који је финансиран споља. Данска је освојила титулу на Европском првенству у фудбалу 1992. године као замена за репрезентацију Југославије.
Тим Снова 1992. године: Омеровић (Лековић), Радиновић (Новак), Петрић (Миланич), Дубајић; Михајловић, Југовић, Брновић, Јокановић; Мијатовић, Стојковић, Петковић
Петковић није учествовао на Светском првенству у фудбалу 1998. године, а у пријатељској утакмици против Бразила, у септембру 1998. године, је био и стартер у нерешеном резултату 1:1, у својој последњој званичној утакмици за репрезентацију.
Петковић је касније изразио веровање да су га звали да буде преводилац.
Након промене састава бивше СР Југославије у Србију и Црну Гору претходне године, објавио је свој сан да га изабере репрезентација Бразила, али није имао бразилско држављанство.
Године 2006, кампања у његовој родној земљи позвала је Фудбалски савез Србије да изабере Петковића за коначан састав Србије и Црне Горе за Светско првенство у Немачкој.
Нападач Саво Милошевић рекао је да би Петковић био добродошло појачање. Петковић се повукао из професионалног фудбала, а да никада није играо за Беле орлове.
Године 2009, селектор Србије Радомир Антић похвалио је Петковићев успех као новог бразилског шампиона 2009. за Фламенго, али је потврдио мало вероватне шансе играча да буде укључен у састав за Светско првенство у фудбалу 2010. године.
Дана 20. новембра 2009. године примљен је у Бразилску кућу славних на Маракани, чиме је постао тек пети небразилац и трећи Европљанин који је добио такву част у Бразилу. Петковић је освојио традиционалну Бола де Прата (Сребрну лопту)
5. јуна 2011. Петковић се пензионисао као професионални играч након што је одиграо са Роналдињом, прво полувреме лигашке утакмице против великог ривала Коринтијанса на стадиону у Рију.
У знак сећања на његов допринос и захвалност, цео стадион је био у бојама Србије, и сви играчи Фламенга су имали Петковићево име на полеђини својих дресова током утакмице.
Његова једина грешка у животу, што није играо за велики Коринтијанс, као велики Ривелињо, и он би се као Зиков наследник слатко насмејао на то.
Извор kodromagazine
