„Тако ја свет видех: да се све може пренети морем и, у туђини научих: да се на ничему може сазидати брдо, пролећно и мирисно.“ Милош Црњански, „Љубав у Тоскани“

Милош Црњански велики родољуб, књижевник и један од најзначајнијих стваралаца србске литературе 20 века. 

Милош Црњански, песник, прозаиста и драмски писац је рођен 26. 10. 1893. у Чонграду. Био је свестран и радознао дух, широких интересовања. У петнаестој години у сомборском листу “Голуб” му је објављена прва песма „Судба“. 

Бавио се мачевањем, играо фудбал, скијао, сликао, фотографисао, бавио се новинарством, преводио, и стално је путовао. Живео је Његошев мото “Ко путује тај живи”

Био је прави космополита и полиглота и знао је бројне језике мађарски, немачки, француски, енглески, италијански, шпански, португалски, руски, старогрчки и латински. 

Тражио се и непрестано је учио, студирао је медицину у Бечу, напушта је и уписује историју уметности и филозофију у Бечу, у Београду је студирао књижевност, историју и историју уметности, а 1921. године студира на Сорбони. 

У Лондону је стекао дипломе из драматургије, филмске режије и спољне политике. Радио је као аташе за штампу у нашим амбасадама у Берлину, Риму и Лондону. Од 1945. године до 1965 год живео је тешким емигрантским животом у Лондону и вратио се у Београд. 

Роман “Сеобе” је један од најбољих светских романа. Опис страдања и судбина срба између три силе Аустрије, Русије и Турске.  За „Сеобе“ је 1930. добио је награду краљевске академије, а 1971. добија награду Удружења књижевника Србије за животно дело. За „Роман о Лондону“ добија НИН-ову награду 1972 г. Награда француских издавача за најбољи страни роман 1988. године „Сеобама“, једанаест година након његове смрти. 

Књига “Путописи” је озбиљна анализа Европе и психо анализа народа Европе 30 их год 20 века. 

Црњански је у 30 им годинама 20 века, 10 год пре рата, видео фашизам у Италији и Немачкој, и припрему Европе за Други светски рат, као и ментално сиромаштво људи и народа. 

Велики писац, песник, приповедач, романсијер и публициста. Дечачке године доживљавао је у типично србским народним и верским садржајима: црквена школа, икона Светога Саве, тамјан, вечерње приче и песме о Србији, хајдучији и турским зверствима-набијању на колац. 

Романи 

Дневник о Чарнојевићу (1921)Сеобе (1929)Друга књига Сеоба (1962)Роман о Лондону (1972)Драме: Маска (1918), Конак (1958), Никола Тесла (1967) 

Мемоари Ембахаде (1983) Ембахаде обухватају време од 1928. до 1945. године, када је писац био у посланству у Берлину, Риму и Лондону. 

Књига „Свети Сава”

Поводом 700-годишњице од упокојења Светог Саве.

О духовном оцу Србије, о темељима србске државности и културе, светосавске црквености и духовности, и националног бића. Главна идеја Црњанског је била да прикаже шта је Свети Сава све створио. Епископ Николај се похвално изразио о књизи, а Црњански је за њу од Србске краљевске академије наука и уметности добио 1938. године – Орден светог Саве III реда. 

„Његов типик почетак је србске, средњевековне књижевности која је и кроз остале векове у нашој просвећености оставила дубока трага. Сава је оснивалац монашког реда и манастирских закона у србским крајевима, као законодавац црквени он је и данас у средишту проучавања. У сваком случају, око њега и његовог живота почиње једна велика наша културна епоха која се назива Немањићка, али која би се могла звати и Светосавска. 

Његово књижевно дело, као уосталом и књижевно дело краља Првовенчаног, доказују да је Сава добио брижљиво васпитање, од почетка. Културни степен Рашког двора, већ у то доба, крајем XII века, високо је иутицао је на цео развитак наше просвећености Средњег века”. 

„Савина жудња словенског теократског утицаја на друштво и стварање словенских држава, идеја је која остаје можда средњевековна, али која је дуго силовита и велика.” 

„Сава је зачетник просвете. У његовој цркви, архитектура, дрворез, сликарство, ситна уметност али ванредна, обраде злата, сребра, ткања и везова, која тек има да се прослави и која је, по ономе што је у њој битно и лепо, не само оригинална, него и наша балканска, развијаху се у његовим традицијама. 

Писменост свештенства, почетак школа, писменост уопште у нас, вековима, Савина је заслуга. Само таква личност, као Савина личност, могла је постати темељ србске националне државности и културе, светосавске црквености и духовности, на којем је сазидана неразорива тврђава србског националног бића, која је одолела петвековним насртајима азијског мрака, и о коју су се изломиле три царевине”. 

Две упозоравајуће пророчанске реченице Милоша Црњанског 

„Нико није склон да тако брзо заборавља своје вредности као наш, србски народ“ и „Време све мења: звања, додељена места, и пресуде.“