Центар за податке троши струју, колико и цео град Крагујевац.
Стручњаци упозоравају да би брзи развој вештачке интелигенције и клауд сервиса могао озбиљно да оптерети електроенергетски систем, пише Biznis.rs.
Др Бранимир Н. Гргур, професор на Технолошко-металуршком факултету, анализирајући колико енергије троше дата центри.
„Највећи државни дата центар у Србији налази се у Крагујевцу и тренутно има инсталирани капацитет од око 14 мегавата.
Ако би радио пуним капацитетом током целе године, његова потрошња би достигла приближно 123 гигават-сата електричне енергије годишње“, каже професор Гргур.
„Ако центар достигне 40 мегавата, годишња потрошња би скочила на око 350 гигават-сати, док би при максималном капацитету од 56 мегавата трошио скоро 500 гигават-сати годишње.
То би значило да један дата центар користи између једног и 1,4 процента укупне домаће производње електричне енергије“, објашњава Гргур.
Професор Гргур упозорава да би развој вештачке интелигенције, услуга у облаку и дигиталне инфраструктуре могао довести до тога да сви велики центри података у Србији троше између једног и два терават-сата годишње током наредне деценије.
То би представљало између три и шест процената тренутне укупне производње електричне енергије у земљи.
„Посебно илустративан пример је Крагујевац. Град без центра података троши између 400 и 550 гигават-сати електричне енергије годишње.
Тренутни центар података од 14 мегавата већ је повећао укупно оптерећење града за око четвртину.
Ако би се проширио на 40 мегавата, повећање би достигло око 70 процената, а са капацитетом од 56 мегавата, центар података би потрошио скоро количину електричне енергије једнаку потрошњи целог града.“
Он додаје да, поред енергетског оптерећења, велики дата центри стварају и значајне термичке ефекте.
„Скоро сва електрична енергија коју користе сервери претвара се у топлоту, па такви објекти постају озбиљан урбани и еколошки фактор. То значи додатно загревање ваздуха, већу потребу за системима за хлађење, повећану потрошњу воде и појаву локалних топлотних острва, посебно током летњих месеци.
Технолошки гиганти попут Амазона и Мајкрософта добијају брз приступ електроенергетској мрежи и великим количинама воде потребне за хлађење сервера.“, каже професор Гргур.
Извор biznis.rs
